Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Nedostatak jednog zuba - jednostavna ili komplikovana indikacija - Dr.sci.dr Zoran Lazić



 

Nedostatak jednog zuba – jednostavna ili komplikovana indikacija





Jedna od najčešće izvođenih procedura u implantologiji je ugradnja implantata u regijama gde nedostaje jedan zub. A najčešće pozicija gde se ugrađuju pojedinačni implantati su prednje regije gornje vilice.
Alternativne metode za nadoknadu jednog zuba su fiksni protetički rad, pokretna proteza odnosno tzv. žabica i akrilatna nadoknada (pomoću jetkanja kiselinom). Konvencionalne metode poput pomenutih izlažu zub-nosač kako biološkim, tako i tehničkim rizicima, poput endodontskih komplikacija, sekundarnog karijesa, otežanom pristupu za kontrolu karijesa, parodontalnih komplikacija, gubitku retencije, frakturi zuba itd. Kad god je moguće, terapija izbora je ugradnja implantata i izrada krune na imlantatu. Uprkos nekim ograničenjima i očiglednom kliničkom izazovu naročio u pogledu estetike, ugradnja implantata je i visoko opravdan postupak. Podaci iz literature ukazuju na visok procenat uspeha pojedinačnih implantata koji su u funkciji preko osam godina i koji se kreće od 96,1 do 98,9%.
Kada su susedni zubi zdravi sa prihvatljivim estetskim izgledom i stanjem gingive ili kod prisutne dijasteme koju pacijent želi da sačuva ili kada pacijent ne želi da mu se preparišu zubi u cilju izrade mosta od tri člana, onda je ugradnja implantata prirodno rešenje.
Druga indikacija za ugradnju pojedinačnog implantata jeste urođeni nedostatak zuba. Najčešće se javlja kongenitalni nedostatak gornjeg lateralnog sekutića koji se može estetski nadoknaditi vrlo uspešno implantatom zbog toga što je vratna regija lateralnog sekutića vrlo slična dijametru implantata. Međutim korenovi susednih zuba su usmereni ka praznom prostoru u alveolarnoj kosti, ili je smanjen meziodistalni promer tako da je često potrebno da se razmotri i primeni ortodontski tretman pre implantacije.
Po mišljenju mnogih autora, ugradnja imlantata u regijama pojedinačnog nedostatka zuba i to naročito u prednjim segmentima gornje vilice je jedan od najkomlikovanijih procedura u implantologiji. Postoje mnoga ograničenja specifična za ovu regiju: neadekvatna količina kosti odnosno smanjen labiopalatinalni i meziodistalni promer, smanjena visina kosti, nepravilan zagrižaj, pokretljivost susednih zuba odnosno loš parodontalni status susednih zuba.
Najčešći uzrok gubitka prednjih maksilarnih zuba su: trauma, fraktura korena, urođeni nedostatak i parodontopatija. Savremena literatura pokazuje da se gubitak prednjih zuba kao posledica traume javlja u 33% slučajeva, urođeni nedostatak u 13% slučajeva. Ovi uzroci dovode do posledica koje rezultuju gubitkom kosti i to bukalnog dela, odnosno dovode do smanjenja buko-palatinalnog promera kosti u prvoj godini do 25% i resorpcija se nastavlja od 30 do 40% u prve tri godine. Tako da čak i u intaktnoj alveoli širine 6 do 8 mm, često se javlja smanjenje širine nakon godinu dana, a nakon 3 godine gotovo nikad ne postoji dovoljno raspoložive kosti. Bez augmentacije, smanjena širina diktira da se implantat postavi palatinalno i apikalnije,što dovodi do toga da će krunica koja će se posle toga napraviti biti znatno duža u odnosu na susedne zube. Zbog toga većina implantacija u ovim regijama zahteva neku od regenerativnih tehnika da bi se dobile idealna estetika i higijena u vratnoj regiji.
Ukoliko je prednji zub izvađen zbog parodontopatije, duža klinička kruna na implantatnom nosaču nije jedino što stvara zabrinutost. Ugradnja implantata u regiju pored zuba koji su palpatorno pokretni je kontraindikovana osim ukoliko se ne uspostavi takva okluzija tako da se pritisak prenosi na prirodne zube. Ukoliko je pokretljivost susednih zuba takva da se uravnotežena okluzija ne može uspostaviti, implantacija je kontraindikovana.
Interokluzalni prostor takođe treba vrlo pažljivo proceniti. Pacijenti sa II klasom po Englu, II odeljenje imaju izrazito smanjen vetikalni prostor, tako da imlantati ne bi trebalo da se ugrađuju dok se ne uspostave adekvatni međuvilični odnosi i ne uspostavi adekvatna okluzalna ravan.
Postizanje estetike u anteriornim regijama gornje vilice je jedan  od najtežih izazova u restorativnoj stomatologiji. Izazov kod odabira implantatnog nosača je još veći. Implantati su uglavnom kružnog oblika na poprečnom preseku i dijametra do 4mm u najvećem broju slučajeva. Meziodistalni promer maksilarnog prednjeg zuba u cervikalnom delu je od 4,5 do 7mm i nikad nije potpuno okrugao. U stvari promer centralnog sekutića i očnjaka je veći u bukopalatinalnom smeru na cementnogleđnoj granici. Zbog toga je potrebno izbalansirati i prilagoditi higijenske i estetske parametre okruglom dijametru implantata.
Idealna pozicija implantata je direkto ispod incizalne ivice krunice zuba koja se prostire u dve ravni uključujući i gubitak bukalne kosti koji često postoji pre ugradnje implantata. U odnosu na cementnogleđnu granicu susednog zuba, preporuka je da se implantat ugradi 0,5 mm ispod nivoa kosti  bi se postigla minimalna dubina sulkusa. Naveći gubitak kosti se javlja kada se implantat postavi 2 do 4 mm ispod cementnogleđne granice. Da bi se postigao optimalan estetski ishod, implantat bi trebalo postaviti u optimalnu poziciju sa optimalnim nagibom. Idealan protetički zbrinut implantat bi trebalo da imitira prirodan zub. Zbog toga je periimplantatno meko tkivo kritična odrednica za postizanje estetike.
Kriterijumi za postizanje estetike mekog tkiva su:
-    dubina sulkusa
-    interdentalna papila
-    pogodna facijalna visina i oblik
-    pripojna gingiva
-    debljina mekog tkiva
-    mesto gingivalne ivice


U poređenju sa prednjim regijama, ugradnja implantata u posteriornim regijama je jednostavnija. Njene prednosti su: širina raspoložive kosti je veća, deblja je bukalna lamela, pa često nije neophodna augmentacija, estetski zahtevi su manji, zbog čega je ovo jedna od najboljih indikacija za pojedinačnu ugradnju implantata. Nedostaci su udruženi sa većim silama koje se javljaju u toku funkcije, ograničena visina i različit kvalitet kosti.
Najidealnija posteriorna regija je regija prvog premolara. Uglavnom je ispred i ispod maksilarnog sinusa ako je reč o gornjoj i ispred mentalnog foramena kada se radi o donjoj vilci. Koštane trajektorije su najpovoljnije u ovim regijama. Zbog nagnutog očnjaka, implantat bi trebalo postaviti paralelno sa drugim premolarom ali treba voditi računa o korenu očnjaka koji u ovim situacijama može da se povredi. Da bi se postigao estetski rezultat treba ga postaviti malo bukalnije pre nego u centru raspoložive kosti.
Kada je reč o prvom molaru, treba uzeti u obzir da je širina zuba od 8 do 14 mm. Ukoliko je meziodistalni promer regije u koju se ugrađuje implantat 13mm, a ugradi se implantat dijametra 4mm , javlja se offset opterećenje na marginalnom rubu, što može da poveća okluzalne sile u ovim regijama, dovede do gubitka kosti i gubitka implantata. Zbog toga je preporuka da ako je meziodistalni promer od 8 do 11mm, a bukolingvalna širina veća od 6,5mm da se ugradi implantat širine 5 do 5,5mm. Veći dijametar ne zahteva i veću dužinu što je pogodno jer je visina u ovim regijama vrlo često kompromitovana. A kao što je poznato jačina upravnih sila se redukuje dijametrom i dizajnom implantata, a ne njegovm dužinom.
Uzimajući u obzir rezultate višegodišnjih studija o nedostatku jednog zuba i njegovoj nadoknadi implantatom dolazi se do zaključka da je implantacija u regijama gde nedostaje jedan zuba jednostavan i siguran način rehabilitacije sa velikom stopom uspešnosti kojim se može povratiti i funkcija i estetika ako se ne zanemare svi prethodno pomenuti podaci.

 


REZONANTNA FREKVENCIJA PIEZO ULTRAZVUČNIH APARATA - Dušan Nešić,dipl.inž

ULOGA I ZNAČAJ KAVITRONSKIH NASTAVAKA U TERAPIJI UKLANJANJA SUPRA I SUBGINGIVALNOG KAMENCA - Dušan Nešić,dipl.inž

Sirona Galileos Ortopan 3D - Milan Vilimonović

Trebate li motivisati svoj tim? Studija slučaja – dr. Brian Glade

Izgradite odnos sa svojim pacijentom – ko ima za to vremena? Sally McKenzie, CEO

Održite rast vaše stomatološke prakse dobrim odnosima s pacijentima Dr. Beverly Lane – studija slučaja

Stomatolozi o virusu A ( H1N1 ) - The Wealthy Dentist San Francisko

Primena laserskih tehnologija u stomatologiji

IS Ordinacija - Softer za vođenje stomatoloških ordinacija i klinika

Kompjuterski vođena implantologija

Pretražite bazu korisnih linkova...

Da li ste spremni za digitalnu radioviziografiju?

Kako reagujete na zabrinutost pacijenata

Hi Tech Dental Office

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017