Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Vođena koštana regeneracija u oralnoj implantologiji - Dr.sci.dr Zoran Lazić



 

VOĐENA  KOŠTANA REGENERACIJA U ORALNOJ IMPLANTOLOGIJI


Koncept vođene koštane regeneracije je nastao posle nekih eksperimentalnih studija na životinjama gde se videlo da je osteogeneza povećana u hirurški napravljenim defektima na skeletnim kostima tako što su primenjivane različite barijere da bi se obezbedilo tzv. selektivno zarastanje rane. Sve  druge vrste tkiva, isključene su iz procesa regeneracije, a dobijena je izražena koštana regeneracija.
Tako je i kod ljudi obolelih od parodontopatije, posle uspešno završene terapije utvrđeno da dolazi do blažih ili težih recidiva bolesti. Smatra se da je zato odgovorno formiranje tzv. dugog epitelnog pripoja. Ovaj pripoj nastaje zbog apikalne proliferacije oralnog epitela, tako da on prekrije veliku površinu cementa korena zuba. Zbog toga je pripoj kolagenih vlakana iz periodoncijuma za površinu korena zuba onemogućen, a takav novostvoreni epitel predstavlja labavu i nesigurnu vezu.
Biološki koncept vođene tkivne regeneracije je prvi put opisan 80-tih godina od strane Karringa i Nymana. Razvijen je u cilju regeneracije destruiranog paradontalnog tkiva. U brojnim istraživanjima pokazano je da isključujući neželjena tkiva (epitela i vezivno tkivo gingive) koji imaju veliki potencijal rasta, omogućena je regeneracija alveolarne kosti i vlakana periodoncijuma.
Usmerena regeneracija tkiva pripada regenerativnoj terapiji, odnosno to je po definiciji: hirurška procedura kojom se stimuliše regenerativni potencijal pojedinih tkiva (kost i vlakna periodoncijuma) i obnavljaju morfološko-anatomske i funkcionalne karakteristike izgubljenog tkiva.
Pored usmerene regeneracije tkiva, regenerativna terapija obuhvata i primenu zamenika za kost kao i faktora rasta.

Membrane moraju biti:
1.    biokompatibilne
2.    bioinertne
3.    sterilne
4.    lake za upotrebu
5.    poželjno je da budu bioresorptivne (ne zahtevaju sekundarnu hiruršku proceduru)
6.    ekonomski prihvatljive za pacijenta

Podela membrana:
•    bioresorptivne
•    neresorptivne


Neresroptivne membrane

Najpoznatija je Gore-Tex membrana koja se upotrebljava:
1.    Za redukciju infrakoštanog defekta sa tri koštana zida
2.    U terapiji furkacionih defekata
3.    Kod ugradnje implantata ili kod terapije periimplantitisa
4.    Za lokalizovano uvećanje alveolarnog grebena (za ugradnju implantata ili za druge korektivne zahvate)

Resorptivne membrane su:

1.    Kolagen
2.    Oksidovana celuloza
3.    Hidrolizirani poliestar
4.    Polilaktonska kiselina
5.    Vicryl mreža
6.    Autogeni periostalni graft
7.    Duboko smrznuta (liofilozovana) humana dura mater

Važni intraoperativni uslovi za uspešnu regeneraciju su:

-    stvaranje adekvatnog prostora za formiranje nove kosti
-    stabilizacija koaguluma
-    debridman svog mekog tkiva
-    prevencija kontaminacije membrane
-    primarno zatvaranje sluzokože

Kako se koncept vođene tkivne regeneracije primenjuje u oralnoj implantologiji?
Postavljanje indikacije za primenu implantata je sve do kraja 80-tih zavisio od raspoložive kosti. Vilični greben mora imati minimalnu širinu od 5-6 mm da bi se obezbedila sigurna implantacija. Mali volumen kosti može dovesti do otkrivanja površine implantata, što dalje može dovesti do iritacije sluzokože, smanjenog otpora pri opterećenju implantata i na kraju neuspehu implantata. Pored toga u poslednjih deset godina pred implantologiju su pored funkcionalnih, postavljeni i visoki estetski zahtevi, što se poštujući princip raspoložive kosti ne može uvek ispuniti.
Primena vođene tkivne regeneracije u implantologiji se zasniva na zbrinjavanju koštanih defekata udruženih sa dentalnim implantatima. Ovi defekti se mogu podeliti na:
-    dehiscirajući defekti
-    rezidualni infrakoštani defekti
-    fenestracije
-    defekte prisutne u toku imedijatne ugradnje dentalnih implantata
-    defekte nastale kao posledica periimplantita
Svaki od ovih defekata može ozbiljno ugroziti prognozu implantata zbog nedostatka koštanog volumena.

DEHISCIRAJUĆI DEFEKT - je najčešća anomalija. To je defekt  koji je nastao zbog gubitka kosti tokom prirodne resorpcije, traume ili ekstrakcije zuba. Takav koštani defekt zbog smanjene horizontalne i vertikalne dimenzije stvara nepovoljne uslove za ugradnju implantata što može imati za posledicu eksponiranje navoja implantata ili može biti uzrok kasnijeg estetskog problema

Dehistirajući defekt

REZIDUALNI INTRAOSEALNI DEFEKTI nastaju posle hirurške intervencije ili ekstrakcije zuba i takođe dovode do ogoljavanja navoja implantata ugrožavajući estetski rezultat zbog nepravilnosti u koštanoj morfologiji. Neki autori ovaj defekt nazivaju i defektom krestalnog dela kosti.

Rezidualni koštani defekt

FENESTRACIONI DEFEKT se najčešće viđa kod frontalnog dela gornje vilice. Može biti posledica razvojene anomalije alveolarne kosti ili resorpcije kosti. Najčešće se javlja u predelu fossae caninae. Prilikom ugradnje implantata prednji deo implantata fenestrira ("otvara prozor") koštano tkivo. Izlaganje navoja implantata u ovoj regiji dovodi do promene boje mekog tkiva, dalje do njegove perforacije i na kraju nestabilnosti implantata.

Fenestracioni defekt

DEFEKTI PRISUTNI U TOKU IMEDIJATNE UGRADNJE IMPLANTATA. Pri ugradnji implantata u alveolu najčešće se javlja slobodan prostor između implantata i kosti u njegovoj koronarnoj trećini. Indikacija za primenu vođene tkivne regeneracije je samo u slučajevima kada je ovaj prostor širi od 1 mm.

Defekti u toku imedijatne ugradnje implantata

DEFEKTI NASTALI KAO POSLEDICA PERIIMPLANTITA.
Ovi defekti dovode do, ukoliko se ne leče, a ako je prisutna infekcija do progresivnog gubitka kosti čime se gubi potpora implantata.
Neresorptivne membrane (PTFE, Gore-Tex mambrana) moraju biti uklonjene najranije 2 meseca, a najkasnije 9 meseci posle postavljanja. Ukoliko  postoji veći defekt ispod membrane se stavlja neki od zamenika za kost da ne bi došlo do kolapsa membrane


Membrana može biti stabilizovana specijalnim pinovima koji mogu biti napravljeni od titana ili mogu biti resorptivni (kolagen)

 

Postavljeni pinovi

Bilo kakvo pomeranje membrane može da ugrozi stvaranje kosti koja, generalno, treba da traje od 4 - 6 meseci.
Kod postavljanja membrane primena antibiotika je individualna odluka lekara. Preporučuje se ispiranje usta hlorheksidinom sve dok se rana primarno ne zatvori.
Najčešća komplikacija koja može da se  javi je eksponiranje membrane. U početku je terapija bila sistemsko davanje antibiotika, ali se to nije pokazalo kao dovoljno. Sada se antibiotici daju i lokalno, na mestu eksponirane membrane. U slučaju da se stanje ne popravlja indikovano je vađenje membrane.
U  zaključku se može reći da je uvođenje vođene tkivne regeneracije značajno unapredilo implantološku terapiju u celini, obezbeđujući duži vek implantata u slučajevima periimplantitisa ( koji su nekada bili osuđeni na eksplantaciju) kao i stvarajući predvidljive uslove za ugradnju implantata.

 

 


REZONANTNA FREKVENCIJA PIEZO ULTRAZVUČNIH APARATA - Dušan Nešić,dipl.inž

ULOGA I ZNAČAJ KAVITRONSKIH NASTAVAKA U TERAPIJI UKLANJANJA SUPRA I SUBGINGIVALNOG KAMENCA - Dušan Nešić,dipl.inž

Sirona Galileos Ortopan 3D - Milan Vilimonović

Trebate li motivisati svoj tim? Studija slučaja – dr. Brian Glade

Izgradite odnos sa svojim pacijentom – ko ima za to vremena? Sally McKenzie, CEO

Održite rast vaše stomatološke prakse dobrim odnosima s pacijentima Dr. Beverly Lane – studija slučaja

Stomatolozi o virusu A ( H1N1 ) - The Wealthy Dentist San Francisko

Primena laserskih tehnologija u stomatologiji

IS Ordinacija - Softer za vođenje stomatoloških ordinacija i klinika

Kompjuterski vođena implantologija

Pretražite bazu korisnih linkova...

Da li ste spremni za digitalnu radioviziografiju?

Kako reagujete na zabrinutost pacijenata

Hi Tech Dental Office

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017