Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Oseointegracija : istina i dileme - Dr.sci.dr Zoran Lazić



 

OSEOINTEGRACIJA: ISTINA I DILEME



Prvi pokušaji zamene izgubljenih zuba kod čoveka datiraju još od pre 6000 godina pre nove ere. Arheološki pronalasci u Centralnoj Americi i Kini nedvosmisleno govore da su i u tom periodu ljudi pokušavali da na mesto izgubljenog zuba postave, iako na jedan primitivan način, nešto što bi nadoknadilo izgubljeni zub u vilici. U početku su to bili predmeti iz prirode, primitivno obrađeni
i izmodelovani.
Naročito su bogati arheološki nalazi sa lokacije Centralne Amerike iz kulture Maja i Inka gde je pronađen implantat izmodelovan od crnog kamena na mestu gornjeg lateralnog sekutića.
U muzeju u Peruu se čuva lobanja Inka iz perioda 800 g.p.n.e. sa 32 pojedinačno izmodelovana zuba u gornjoj i donjoj vilici napravljena od kvarca i ametista.
Razvoj civilizacije je pratio i razvoj novih implantoloških misli i novih materijala koji su u tu svrhu korišćeni o čemu svedoči kako veliki broj pronađenih arheoloških nalaza, tako i velik broj pisanih dokumenata.
Iako svedočanstva o implantologiji kao jednoj od najstarijih medicinskih disciplina uopšte datiraju još iz perioda pre nove ere, implantologija se tek u poslednjih nekoliko decenija dvadesetog veka ubrzano naučno razvija , bazirajući svoj napredak na brojnim tehničko tehnološkim dostignućima,
poboljšanju kvaliteteta implantatnih materijala  i povećanom interesovanju kako kolega naučnika raznih disciplina, tako i sveukupne javnosti.
Sedamdesetih godina dvadesetog veka sa pojavom Bronemarka i njegovih implantata počinje nova era implantologije.Ovo doba karakteriše pojava novih i modifikacija starih dizajna i pojava novih hirurških tehnika.Ona podrazumeva dvofaznu ugradnju imaplantata i njegovo mirovanje od tri do
šest meseci pre konačnog operećenja, što je uslovaljavalo primenu višedelnih implantata.
Cilj ove moderne implantologije je uspostavljanje normalne funkcije žvakanja,govora, estetskog izgleda,zdravalja i komfora bez obzira na atrofiju, oboljenja ili povrede stomatognatnog sistema,
gde će implantat imati centralno mesto u svim ovim rehabilitacijama.
Osnovu ove nove filozofije činila je oseointegracija i niz preduslova koje je trebalo ispuniti da bi ona bila ostvarena.
Oseointegracija, odnosno biointegritet implantata se zasniva na pretpostavci da će se posle ugradnje , implantati procesima remodelacije kosti i osteogeneze integrisati u koštanom tkivu, te će moći da preuzmu funkcionalno opterećenje protetske nadokande.
Uspostavljanjem ovog termina Bronemark uvodi i osnovne principe odnosno faktore koji mogu uticati na postizanje ovog morfološkog i  funkcionalnog odnosa između kosti i površine  dentalnog implantata.
Prihvatanje ovih principa u svakodnevnom radu podrazumevalo je poznavanje bazičnih principa celularne povrede, inflamacije, koštanog zarastanja, nadgradnje i remodelacije kosti kao i fizičkih karakteristika implantata i njegove površine.
Iako poštovanje faktora koji utiču na oseointegraciju predstavlja bitan preduslov  za uspeh implantatne rehabilitacije, temelji ovog uspeha se stvaraju još mnogo ranije , odnosno već sa prvom posetom pacijenta ordinaciji.


Pravilna procena želje pacijenta,lokalnog i opšteg stanja predstavljau bitan preduslov za konačan izbor pacijenta i pravi plan terapije i tu ima verovatno najviše nedoumica. U selekciji pacijenta za primenu implantata, pre svega, treba se pridržavati osnovnih principa koji važe za svako medicinsko lečenje:
-    nikad ne naškoditi pacijentu
-    razmotriti i izvagati osnovni interes za pacijenta i pogodnosti koje planirani postupak pruža sa mogućim rizikom(direktnim po zdravlje) i indirektnim( za neuspeh postupka)
-    izbeći primenu nepotrebnih postupaka.
Danas gotovo da nema apsolutnih kontraindikacija za ugradnju implantata, obzirom da njihova primena danas predstavlja vrlo jednostavan postupak koji ni na koji način ne utiče na opšte stanje zdravlja pacijenta, a segment njihove primene u posttumorskoj hirurgiji samo svedoči da su indikacije za njihovu primenu velike.
Razgovor sa pacijentom, pri čemu se insistira na njegovim željama i zahtevima kao i njegovo upoznavanje sa načinom rehabilitacije i mogućim komplikacijama u toku terapije  i mogućnostima rešavanja istih, predstavlja osnovnu sponu potrebnu za uspeh , obzirom da se rehabilitacija ovakvih pacijenta ne završava sa dobijanjem zuba već traje sve do trenutka dok su implantati prisutni u kosti.
Obično važi pravilo da pacijenti koji jedanput dobiju implantate imaju želju da se i kasnije podvrgnu ovakvom tretmanu, jer je benefit implantata na kvalitet života očigledan.

Faktori oseointegracije

Oseointegracija je postala svakodnevni tremin u stomatološkoj komunikaciji zahvaljujući sve široj primeni dentalnih implantata, a davno ustanovljeni faktori koji utiču na njeno postizanje, oblasti za
nebrojena istraživanja.
Verovatno da ni jedna obalast stomatologije nije izazvala toliko interesovanje naučne javnosti kao što je to implantologija, pa se tako pokazalo da uspostavljeni principi koji su gotovo dve decenije važili kao dogma, postepeno popuštaju pod naletom novih zahteva implantologije danas.
Analizirajući osnovne faktore koji utiču na postizanje oseointegracije kao i istaraživanja sprovedena u svakom od ovih segeneta dobijamo mogućnost pregleda svega što je aktuelno u implantologiji danas, kao i analizu neke od dilema koje se postavlaju pred nas.

Biokompatibilnost materijala


Biomaterijali i biomehaničke osobine su od fundamentalnog značaja za uspeh ili neuspeh dentalnog implantata.
Biomaterijali su » biološki substituenti » od kojih se mogu izrađivati » biološki rezervni delovi«. Biomaterijali ne smeju da deluju antigeno već treba da uspešno indukuju osteogenezu.


Tokom poslednjih 60 godina vršena su brojna istraživanja o biomaterijalima i biomehaničkom dizajnu za hirurške implantate. Rezultati ovih istraživanja su pronalazak širokog spektra materijala koji mogu da zamene živa tkiva, a među kojima dentalni implantati zauzimaju jedno od najznačajnijih mesta.
Osnovne karakteristike koje jedan materijal treba da ima a da bi se mogao koristiti u dentalnoj implantologiji je da ne sme da deluje citotoksično,alergijski i kancerogeno. Mora da bude bioadhezivan, što porazumeva da okolno tkivo mora intimno da prijanja uz implantatni materijal. Sve ove osobine čine implantatni materijal biokompatibilnim što je od presudnog značaja za uspeh odnosno preživljavanje jednog implantata u funkciji.Pored ovih tzv.  bioloških karakteristika, implantatni materijal treba da ispuni i neke od karakteristika koje su od daljeg praktičnog značaja u implantologiji a to su: otpornost materijala na koroziju, lom i habanje, modul elestičnosti što bliži modulu elastičnosti kosti, mogućnost sterilizacije i rtg kontrole kao i dobre izolacione sposobnosti.
Iako je broj istraživanja obavljenih u okviru ovog segementa nesaglediv, titan je kao metal ostao materijal izbora za izradu dentalnih implantata i izrada dentalnih implantata se bazira samo na njegovoj primeni.

Kost kao akceptor

Analizirajući faktor kost kao akceptor, uočava se da je unazad dve decenije došlo do značajnih pomeranja.
Ako pođemo od predpostavke da je uspešnost implantacije u okviru ovog faktora direktno povezana sa kvantitetom i kvalitetom kosti, nalazimo sledeće:
Kvantitet kosti je kategorija definisana makromorfološkim parametrima debljine, visine, širine i angulacije. Određena je starosnom dobi , odnosno brzinom , pravcem i stepenom resorptivnih procesa.
Kraj osamdesetih i početak devedesetih karakterisao je termin raspoložive kosti, uveden od strane
Carl Misch-a,koji je često za posledicu imao malpoziciju implantata.
Veliki broj istraživanja koji se u početku devedesetih odnosio na biomehaniku implantata i problem estetike, definiše malpoziciju kao neadekvatnu za budućnost implantata i njegovo trajanje, pa se tako termin raspoloživa kost gubi, ustupajući mesto novim regenerativnim tehnikama koje za osnovu imaju primenu zamenika kosti sa ciljem nadokanade izgubljene kosti  i postavljanja implantata u pravilnu poziciju.
Ovakav pristup je doneo i nove probleme a oni su : značajno povećano vreme mirovanja implantata do njihovog konačnog opterećenja često produženo i za period neophodan za augmentaciju  kao i povećanje cene definitivne implantološke rehabilitacije.
Rešenje je nađeno u primeni autogenih koštanih transplantata koji su prethodna dva problema značajno redukovali.
Ispostavilo se da i ovo nije dovoljno pa se unazad par godina pojavljuje sve veći broj implantatnih sistema koji svoju ugradnju baziraju na Misch -ovom već zaboravljnom principu raspoložive kosti.
Čini se da je zahtev pacijenta odnosno vreme definitivne rehabilitacije odigrao ključnu ulogu u okviru ovog faktora.
Kvalitet kosti kao drugi segment u okviru ovog faktora je predstavljen kao fina, mikromorfološka kategorija koja je definisana gustinom i rasporedom trabekula.
Termin oseointegracije bio je vezan i za određene protokole koji su bili uslovljeni kavalitetom kosti pa je tako za svaki tip definisan hirurški protokol, vreme mirovanja implanatata kao i trajanje njegovog progresivnog opterećenja.
Istraživanja u okviru ovog segmenta su imala za cilj stavaranje što boljih uslova koji utiču na koštano zarastanje kao i što bolji odnos kontakata kost implantat a samim tim i skraćenje vremena do konačne rehabilitacije koje je u pojedinim segmentima vilice sledeći protokole bilo i do osam meseci.
Ova istraživanja u prvi plan postavljaju primenu faktora rasta , prvenstveno BMPa. Ono što je usporilo primenu ovog faktora rasta je njegova cena. Ipak i tu je nađeno rešenje u primeni faktora rasta iz plazme bogate koncentrovanim trombocitima (PRP), koja ne postiže tako visok efekat na kost kao BMP i ne može biti nejgov supstituent, ali daje zadovoljavajuće rezultate.


Dizajn i površina implantata

Dizajn i površina implantata su oblast koja je verovatno doživela najveću metamorfozu od pojave termina oseointegracije.
Oblik implantata je trebao da omogući njegovo učvrćavanje i stabilnost neposredno posle ugradnje.
Pojam oseointegracije je pratio i razvoj takozvanih oseointegrišućih implantata.
To je podrazumevalo da se mogu koristiti samo implantati oblika korena zuba u koje su svrstavani cilindrični i šraf implantati.
Dotadašnji implantati tipa Hainrih, Tramonte, listasti,igličasti implantati i niz drugih su bili anatemisani pod obrazloženjem da njihov dizajn agresivno deluje na kost.
Ubrzo se pokazalo da zbog dugog perioda mirovanja i nedostatka primarne strabilnosti cilindrični implantati odnosno implantati bez navoja nemaju svoje opravdanje.
Ne treba ni napominjati da su jednodelni implantati u zlatno doba oseointegracije bili izbačeni iz upotrebe.
Zahtev pacijenta i želja implantologa da implantat što pre optereti kako bi skratio maksimalno vreme do konačne rehabilitacije ponovo uvodi implantate koji  po dizajnu , dimenzijiama i konstrukciji više liče na one već davno zaboravljene implantate nego li na implantate oblika korena zuba.
Kada je reč o površini implantata lider u implantologiji Branemark sistem sa mašinski obrađenom i poliranom površinom je dugo odolevao naletima naročito kada se radilo o implantatima presvučenim hodroksiapatitom ili plazmiranih titan oksidom.
Pojava ITI SLA implantata je definitivno naterala ovaj najzastupljeniji sistem da se uključi u trku za novu površinu implantata. Nove tehnologije su uslovile povećanje površine implantata i time uticale na povećanje kontakta kost implantat i njegovo brže opterećenje.


Hirurška tehnika

U okviru hirurške tehnike jedan od osnovnih principa oseointegracije bio je dvofazna ugradnja implantata koja je podrazumevala njegovo potpuno mirovanje u periodu od tri do osam meseci.
Danas su situacije kada se oba ova principa poštuju vrlo retke . U bočnim regoijama nema uticaja da li će implantat biti ugrađen jednofaznom ili dvofaznom tehnikom. Dvofazna tehnika se zadržala samo u estetskim regijama . Prihvatanje jednofaznog metoda ugradnje je samo dodatno omogućilo tendenciju imedijatnog opterećenja , nešto što iz dana u dan postaje realnost.
Da podsetim da su pre ere oseointegracije implantati ugrađivini jednofaznom tehnikom i imedijatno opterećivani.
Pod naletom estetike i imedijatnog opterećenja, kao osnovnih zahteva implantologije danas, mnogi od davno postavljanih principa oseointegracije su pali .
Implantologija se na ovim prostorima kontinuirano radi već tridesetak godina. Iskustvo nas uči da sve što je novo ne treba da isključuje ono staro, jer smo često svedoci da se neki osporavani principi iz perioda pre ere oseointegracije, ponovo vraćaju u prvi plan.

 


REZONANTNA FREKVENCIJA PIEZO ULTRAZVUČNIH APARATA - Dušan Nešić,dipl.inž

ULOGA I ZNAČAJ KAVITRONSKIH NASTAVAKA U TERAPIJI UKLANJANJA SUPRA I SUBGINGIVALNOG KAMENCA - Dušan Nešić,dipl.inž

Sirona Galileos Ortopan 3D - Milan Vilimonović

Trebate li motivisati svoj tim? Studija slučaja – dr. Brian Glade

Izgradite odnos sa svojim pacijentom – ko ima za to vremena? Sally McKenzie, CEO

Održite rast vaše stomatološke prakse dobrim odnosima s pacijentima Dr. Beverly Lane – studija slučaja

Stomatolozi o virusu A ( H1N1 ) - The Wealthy Dentist San Francisko

Primena laserskih tehnologija u stomatologiji

IS Ordinacija - Softer za vođenje stomatoloških ordinacija i klinika

Kompjuterski vođena implantologija

Pretražite bazu korisnih linkova...

Da li ste spremni za digitalnu radioviziografiju?

Kako reagujete na zabrinutost pacijenata

Hi Tech Dental Office

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017