Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Razvoj implantološke misli i struke na ovim prostorima od smelih početaka do danas - Dr.sci.dr Zoran Lazić



 

Razvoj implantološke misli i struke na ovim prostorima
od smelih početaka do danas




Problematika vezana za oralnu implantologiju, već duže vremena, predmet je neskrivenog i narastajućeg interesovanja među stručnjacima, kako u svetu tako i na ovim prostorima. Sada, na početku 21. veka, kada postoji i zdrava naučna podloga koja potkrepljuje ideju ugradnje stranog materijala u dentoalveolarni segment vilica čoveka, ova oblast rekonstruktivne stomatologije je već prošla period samo pustih snova i shvata se mnogo ozbiljnije nego što je to bilo samo pre dve ili tri dekade.
Mada je trebalo samo nešto manje od pola veka da se implantologija na ovim prostorima, od ranih pokušaja nekoliko entuzijasta razvije do potpuno priznate grane stomatologije, može se konstatovati da je taj put bio izuzetno trnovit. Ipak, danas se implantologija približava mestu koje zauzima bilo koji postupak standardne funkcionalne i estetske rekonstrukcije; štaviše, nastavni predmet oralne implantologije je i zvanično ušao u program redovnih studija na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i pitanje je dana kada će ući u programe studija i ostalih fakultetskih ustanova u zemlji.
A kako je to bilo nekad na ovim prostorima, i ne samo nekad davno već i u relativno bliskoj prošlosti? U prve pokušaje implantacije bi mogla da se uvrsti ugradnja subperiostalnih implanata u VMA, davne 1963. godine, koju su izvršili dr Tavčar, dr Škokljev i dr Spaić. Oni su ugradili dva subperiostalna implanta u slučaju donje bezubosti, ali su oni nakon tri godine eksplantirani1. Posle ovog pokušaja, koji je shvaćen kao neuspeo, više od jedne decenije se odustalo od dalje primene implanata u ovoj ustanovi.
Početkom kontinuirane i organizovane primene implanata u VMA smatra se primena enosalnih implanata 1977. godine: tada su dr Škundrić, dr Spaić i dr Škokljev, u pacijenta sa bezubim i atrofičnim gornjim alveolarnim grebenom ugradili "ranije pripremljene klinove od specijalne legure'', koji su, u vidu tripoda, učvršćeni u kost alveolarnog nastavka u predelu prvog molara i očnjaka obostrano. Na završetku klinova privremeno su postavljene zaštitne krune od palaponta ispunjene silikatom (slika 1).
Uspešna ugradnja implanata kod tog pacijenta podstakla je, narednih nekoliko godina, ubrzan razvoj implantologije u VMA. Ubrzo potom započinje prva faza ovog razvoja, koju karakteriše neselektivna primena enosalnih implanata različitih stranih autora: Linkow-listastih implanata, Heinrich-listastih, kombi i vijak-implanata, igličastih Scialom-implanata i Tramonteovih vijak-implanata.
Na osnovu iskustava stečenih primenom implantacionih sistema, implantološki tim VMA je započeo ideju stvaranja enosalnih implanata sopstvene konstrukcije, orijentišući se na listaste i Z-listaste implante izrađene od legure Cr-Co-Mo, proizvodnje Krupp. Ovi implanti su predstavljali preteču implantnog sistema koji je kasnije razvijen. U to vreme, implanti su uglavnom ugrađivani jednofaznom hirurškom tehnikom iako je, već tada, njihova konstrukcija omogućavala i dvofaznu ugradnju, kao i fiksiranje suprastrukture vijkom. Prvi jednodelni cirkularni listasti implant, koji je primenjen u slučaju donje totalne bezubosti sa atrofijom grebena, ugrađen je još 1981. godine. Ovakav implant je, kasnije, dobio svoje mesto u okviru B.C.T.-implantnog sistema (slika 2).
Prvi uspesi s ugradnjom oralnih implanata u VMA, kao i povoljni izveštaji na koje se moglo naići u inostranoj stomatološkoj literaturi, potakli su i pojedine entuzijaste i bolje obaveštene nastavnike Stomatološkog fakulteta da započnu pionirske radove na negovanju implantološke struke i nauke i na vodećoj obrazovnoj ustanovi u nas. Neočekivano, a možda i očekivano, međutim, početni napori ove vrste nailazili su na tvrdokoran otpor nekih, u to vreme priznatih autoriteta na samom Fakultetu. Ipak, prvenstveno upornošću prof. Perovića sa Klinike za oralnu hirurgiju i prof. Kosovčevića sa Klinike za stomatološku protetiku, na Stomatološkom fakultetu u Beogradu se stiču zapažena iskustva u intraoralnoj primeni enosalnih i transdentalnih implanata, a uskoro, krajem 80-ih godina, osniva se i Centar za implantaciju, koji je organizovan na Klinici za oralnu hirurgiju pod rukovodstvom prof. Perovića.
Nekako u isto vreme, razvijaju se i brojni kontakti naših i inostranih stručnjaka, a rezultati naših istraživanja na ovom polju saopštavaju se na brojnim skupovima posvećenim problematici oralne implantologije (slika 3). Pri tom, ne manje značajna iskustva stiču se i razmenjuju s inostranim kolegama i poznatim stručnjacima i u manje oficijelnim prilikama, koje ne samo da ostaju u trajnom sećanju već mogu i znatno doprineti budućim komunikacijama, tako značajnim za razvoj struke i nauke uopšte (slika 4).
Sledeću fazu sada već nezadrživog razvoja implantologije u VMA karakteriše početak primene B.C.T.-implantnog sistema, što je bio rezultat višegodišnje primene raznovrsnih implanata i stečenih iskustava. Primena B.C.T.-implantnog sistema, jedinog domaćeg implantnog sistema čiji je autor bio prof. Škundrić, počinje krajem osamdesetih godina prošlog veka. Suštinu ovog implantnog sistema čini skup zajedničkih elemenata ugrađen u sve 3 osnovne vrste implanata. Oni čine sistem kojim se postiže paralelizacija implantnih nosača. Na taj način, implant može da bude ugrađen u regiju koja je najbogatija koštanim tkivom pod uglom koji obezbeđuje stabilnost implantata. Kombinacijom uglova nosača i specifičnom konstrukcijom spojnice moglo se dobiti 90 različitih položaja nosača (slika 5).
Osamdesete godine prošlog veka bi se mogle uvrstiti u značajan period za razvoj implantološke struke na ovim prostorima. Ne samo u većim stomatološkim centrima, kakvi su Stomatološki fakultet u Beogradu ili VMA, implantološki zahvati se hrabro i s entuzijazmom, ali po svim prihvaćenim principima ugradnje, ili bar većinom od njih, izvode i u sve većem broju bolje opremljenih privatnih stomatoloških ordinacija. Štaviše, neki privatnici, kao na primer dr Atanasovski ili dr Zlopaša, mogli bi se shvatiti hrabrom prethodnicom koja je, nekad samoučki, prikupljala značajna iskustva za budući razvoj naučnih tumačenja i, povoljnim rezultatima, bitno amortizovala tvrdokorne otpore protivnika ideja kojima se rukovodila oralna implantologija.
Zbirni epidemiološki podaci o rezultatima implantoloških napora na ovim prostorima, nažalost, nisu dostupni. Naime, u našem okruženju i s evidencijom koja nije jača strana našwg mentaliteta, a i zbog razgranatosti postojećih implantoloških centara u kojima se, danas, vrše implantološki zahvati, dometi ovakvog retrospektivnog razmatranja postignutih rezultata, objektivno, mogu imati samo ograničene mogućnosti.
Poznato je samo za VMA, da je od 1980. do 2000. godine, ugrađeno 3356 enosalnih implanata kod 1879 pacijenata. Od ugrađenih 3356 implanata, bilo je: 2033 (60,5%) cilindričnih; 1138 (33,9%) listastih  i 188 (5,6%) ostalih vrsta implanata. Od ovog broja, eksplantirano je, koliko se zna, 328 implanata, što je 9,7%. Nažalost, srazmerno veliki broj implanata, u poslednjoj deceniji, ugrađivan je u sklopu zbrinjavanja ratnih povreda na ovim prostorima. Tako, ugrađeno je 288 implantata kod 157 ranjenika, i to 212 cilindričnih, 69 listastih, 2 listasta jednodelna i 14 kombinovanih implantata. Od ovih implanata, do sada je eksplantiran 51 implant2.
Verovatno je da je broj eksplantiranih implanata nešto veći jer je realno prihvatiti pretpostavku da su neki implanti eksplantirani u drugoj ustanovi. Nažalost ove podatke je nemoguće prikupiti. A kada se govori o proceni uspešnosti izvršene implantacije, mora se imati u vidu da ova procena može da se bazira na različitim kriterijumima. Iako su široko prihvaćene konvencije o primeni implantata, usvojene u Harvardu i Betesdi, koje propisuju stroge kriterijume ove procene, ostaje pitanje kako okarakterisati, kao uspešan ili neuspešan, implant koji je u funkciji više godina i pacijentu ne pričinjava klinički ispoljene komplikacije, ali ne zadovoljavaju ove stroge kriterijume.
Oralnoj implantologiji se puna i zaslužena pažnja na ovim prostorima poklanja tek poslednjih nekoliko godina. Sa zadovoljstvom se može istaći da su objavljeni i prvi tekstovi udžbeničke literature, a u planu i programu redovnih studija stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu uveden je i predmet Oralna implantologija u završnoj godini studija, u čemu ovaj fakultet i prednjači nad drugim sličnim ustanovama na Balkanu. Najzad, u okviru VMA već više godina postoji Institut za oralnu transplantaciju i implantaciju sa značajnom orijentacijom ka naučnim istraživanjima iz ove oblasti i već postignutim prvim rezultatima ovakve orijentacije. Ako se u bliskoj perspektivi poboljšaju i finansije mogućnosti potencijalnih korisnika implantoloških usluga radi pokrivanja realnih troškova, što još uvek predstavlja problem kod nas, može se pretpostaviti da će oraln implantacija predstavljati rutinski postupak protetičke rekonstrukcije koji, jedino, zahteva poštovanje određenih pravila i kriterijuma.
Danas, dakle, razvoju implantološke misli i struke ne postoje ozbiljne prepreke na ovim prostorima. Pri postojanju brojnih validnih dokaza o biokompatibilnosti materijala koji se koriste i njihovim mehaničkim svojstvima, definisanim kriterijumima za izbor i ugradnju implanata i, najzad, detaljno razrađenim principima same ugradnje i planiranja protetskih radova, sve ovo dokazano naučnim metodima procene, jasno je da više ne postoje dileme o vrednostima postupaka oralne implantacije. Ono u čemu treba shvatiti prekretnicu na kojoj se danas nalazi implantologija na ovim prostorima jeste shvatanje potrebe potpune obaveštenosti o svim detaljima vezanim za postupak implantacije, od planiranja i izbora implantacijskog sistema do realizacije i završnog protetičkog rešenja, jer mogućnosti koje pruža implantologija danas mogu da zadovolje apsolutno sve zahteve samo ako se u toku rada poštuju u potpunosti svi principi i postojeća saznanja implantološke nauke.


REZONANTNA FREKVENCIJA PIEZO ULTRAZVUČNIH APARATA - Dušan Nešić,dipl.inž

ULOGA I ZNAČAJ KAVITRONSKIH NASTAVAKA U TERAPIJI UKLANJANJA SUPRA I SUBGINGIVALNOG KAMENCA - Dušan Nešić,dipl.inž

Sirona Galileos Ortopan 3D - Milan Vilimonović

Trebate li motivisati svoj tim? Studija slučaja – dr. Brian Glade

Izgradite odnos sa svojim pacijentom – ko ima za to vremena? Sally McKenzie, CEO

Održite rast vaše stomatološke prakse dobrim odnosima s pacijentima Dr. Beverly Lane – studija slučaja

Stomatolozi o virusu A ( H1N1 ) - The Wealthy Dentist San Francisko

Primena laserskih tehnologija u stomatologiji

IS Ordinacija - Softer za vođenje stomatoloških ordinacija i klinika

Kompjuterski vođena implantologija

Pretražite bazu korisnih linkova...

Da li ste spremni za digitalnu radioviziografiju?

Kako reagujete na zabrinutost pacijenata

Hi Tech Dental Office

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017