Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Zalivanje fisura



 


I u očuvanju zdravlja zuba važi poslovica "bolje sprečiti nego lečiti". Ono što u vezi sa tim možemo sami učiniti je redovna i pravilna oralna higijena, konzumiranje što manje hrane koja doprinosi nastanku karijesa kao i redovne posete stomatologu radi kontrolnih pregleda. Sve ovo važi i za odrasle osobe i za decu. Osim preventivnih oralnohigijenskih mera za koje smo sami odgovorni postoje i određene mere koje može izvoditi isključivo stomatolog. Jedna od njih je preventivno zalivanje fisura zuba. Na griznim površinama pretkutnjaka i kutnjaka, posebno kod dece i mlađih osoba, vidljive su brojne, fino oblikovane i različito razvedene jamice, udubljenja, žlebovi i brazde, koje zajedno čine tzv. fisurni sistem. Najdublji delovi tih udubljenja, odnosno fisura često su, zbog svojih dimenzija i anatomskog oblika, teško ili nikako dostupni vlaknima četkice za zube, što ih čini idealnim mestom za nakupljanje ostataka hrane i bakterija, a samim tim i izuzetno pogodnom lokacijom za nastanak karijesa. Istraživanja su pokazala da je u uzrastu od 5 do 17 godina čak 84% karijesnih lezija smešteno upravo u području fisurnog sistema. Da bi se sprečio nastanak karijesa na tim mestima, stomatolozi sprovode postupak koji se naziva zalivanje fisura zuba. Tim postupkom u prethodno očišćeni i pripremljeni fisurni sistem unosi se odgovarajući stomatološki materijal koji ima zadatak da popuni sva ona mesta nedostupna za čišćenje, kako bi se u njima sprečilo nakupljanje i razmnožavanje bakterija, odnosno nastanak karijesa. Smatra se da je zalivanjem fisura broj karijesnih lezija u području griznih površina zadnjih zuba moguće smanjiti za 50%, a uz pravilnu oralnu higijenu i redovne posete stomatologu, taj procenat raste i do 70%.


Kako se zalivaju fisure?

 

 


Postupak je jednostavan i bezbolan, ne zaheva bušenje zuba niti ikakvo uklanjanje tvrdih zubnih tkiva. Za zalivanje nije potrebno davanje anestezije. Zubi se najprije temeljno očiste rotirajućom četkicom i posebnom pastom, kako bi se sa zuba uklonile sve naslage i ostaci hrane. Potom se na griznu površinu kratko stavlja blaga kiselina, čija kiselost približno odgovara onoj koju imaju sok od limuna ili vinsko sirće. Tom kiselinom se inače glatka površina zuba pretvara u hrapavu (na mikroskopskom nivou), kako bi se zalivač mogao što bolje vezati za zub. Kada je kiselina odstajala na zubu 30 - 60 sekundi, ona se ispira vodom, a zub se zatim pažljivo suši. Na posušenu griznu površinu zuba nanosi se materijal za zalivanje koji zbog svoje tečne konzistencije relativno lako prodire u sve jamice, udubljenja i žlebove. Materijal za zalivanje se na kraju osvetljava plavim svetlom iz polimerizacijske lampe, kako bi iz tečnog prešao u kruto stanje. Boja zalivača je bela i može se neznatno razlikovati od boje okolnih tvrdih zubnih tkiva. Ako je zalivač malo previsok, stomatolog ga može brzo i bezbolno sniziti, kako ne bi pravio smetnje prilikom žvakanja. Po završetku izrade moguće je odmah jesti i piti.

Gde i kada se može vršiti zalivanje?

S obzirom da se zalivačima ne nadoknađuje razoreno tvrdo zubno tkivo kao kod ostalih ispuna, nego se njima sprečava nastanak karijesa, oni se izrađuju isključivo na zdravim zubima bez karijesa, a posebno ako zubi imaju duboke fisurne sisteme. Takvi zubi u najvećem broju se pronalaze kod dece i maloletnika. U odraslih osoba zalivanje nije uobičajeno, jer je vrlo verovatno da je zbog trošenja zuba došlo i do zaglađivanja grizne površine i nestanka dubokih fisura, pa je samim tim i opasnost od nastanka karijesa u njima bitno manja. Ali to ne znači da i odrasle osobe, ako za to postoje opravdani razlozi, ne mogu obaviti zalivanje fisura.
Velika većina zalivanja obavlja se upravo kod dece. S obzirom na to da je za ispravno zalivanje potrebno obezbediti suvo radno polje, odnosno suvu griznu površinu koja se zaliva, uzrast i kooperativnost deteta moraju biti takve da stomatologu omoguće uslove za rad. Osim toga zub koji se zaliva mora u potpunosti eruptirati i ne sme biti prekriven okolnom sluznicom usta. Specifičan uzrast u kom se ova dva preduslova poklope može varirati od deteta do deteta. Prvi stalni kutnjaci obično se zalivaju u uzrastu od šest do sedam godina.

Koji zubi se mogu zaliti?

Zalivanje se može raditi na mlečnim i stalnim zubima. Međutim s obzirom na preduslove nužne za izradu (kooperativnost i potpuna prisutnost krune zuba u ustima), zalivanje se najčešće izrađuju na stalnim zubima. Naime, mlečni zubi u trenutku kada se mogu zaliti neretko su već zahvaćeni karijesom pa ih treba lečiti ili se primaklo vreme kada će biti zamenjeni stalnim zamenicima pa zalivanje nije ekonomski isplativo. Ako ne postoji ni jedna od prethodnih prepreka, nema nikakvih razloga zašto ne zaliti i mlečne zube.

Kada je zalivanje kontraindikovano?

Zube je najbolje zaliti neposredno po završetku nicanja krune, jer tada na njima nema karijesa. Ako se to tada propusti, a karijes se nekoliko godina nakon nicanja uopšte ne pojavi u fisurnom sistemu onda zalivanje nema smisla jer su fisure anatomski tako oblikovane da nisu sklone razvoju karijesa. S obzirom na to da se zalivaju samo duboke i zdrave fisure, a zalivanje karijesom zahvaćenih zuba je kontraindikovano, ponekad je poželjno pre zalivanja napraviti RTG snimanje, kako bi se isključilo postojanje karijesa u onim područjima zuba koja stomatologu nisu vidljiva okom.

Menjaju li zalivači osećaj prilikom žvakanja?

Moguće je u prvih nekoliko sati ili dana zalivač osećati kao neko strano telo na površini zuba. Taj osećaj brzo nestaje jer se zbog žvakanja zalivač lako zagladi i oblikuje i više ne predstavlja smetnju.

Koliko opstaje zalivač u fisurama?

Rok trajanja zalivača je između tri i pet godina, a često i duže. Međutim, stomatologu treba redovito dolaziti na kontrole (svakih tri do šest meseci, odnosno po dogovoru), kako bi on pregledao sve zube, uključujući i one koji imaju zalivene fisure, jer je moguće da se oni žvakanjem istroše pa ih je potrebno zameniti novim. Dok je god zalivač celovit, nepotrošen i bez pukotina on sa 100% sigurnošću štiti fisurni sistem koji prekriva od nastanka karijesa.

Zaključak

Kod preventivnih stomatoloških postupaka pacijent stomatologu dođe zdravih zuba i odlazi istih takvih zuba a da na njima nije ništa vidljivo napravljeno. U preventivnoj stomatologiji samo je neuspeh vidljiv i očigledan, odnosno pojava karijesa znači da je preventiva zakazala. Redovna i pravilna oralna higijena, redovne posete stomatologu i sprovođenje njegovih uputstava, uz preventivno zalivanje fisura su ispravan i siguran način za dugotrajno očuvanje zdravlja zuba i lepog osmeha.

 


Od prvih zubića do škole...

Hrana za Vaš lepši osmeh...

Kad kroz zube prostruji bol - zubobolja

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017