Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Karijes



 


Karijes je jedna od najraširenijih bolesti današnjice (samo 5% svetske populacije pošteđeno je od karijesa)ali niko se nije rodio sa karijesom i on nije nasledan. Karijes je oboljenje zubne gleđi i dentina nastalo delovanjem bakterija. Karijes ili zubni kvar je danas najučestalija bolest čoveka, i osim što, kao čest zdravstveni problem, ugrožava zdravlje zuba i sluzokože, ima veliki uticaj i na kvalitet života pojedinca.

Da li nasleđe ima uticaja na nastanak karijesa?

Na sklonost zuba ka razvoju karijesa utiču nasledne karakteristike, kao što su:

   morfologija zuba
    razmaknutost zuba
    količina i sastav pljuvačke
    navike u pogledu ishrane i oralne higijene
    razvoj odbrambene sposobnosti pljuvačke na kariogene mikroorganizme


Evolucija karijesa

Zubni karijes nastaje zajedničkim delovanjem četiri faktora:


     zub (domaćin)
     mikroorganizam (uzročnik)
     faktor okoline(ugljeni hidrati)
     vreme


Danas se Streptococcus mutans smatra najvažnijim mikroorganizmom uzročnikom karijesa. Zajednička osobina bakterija uzročnika je njihova mogućnost fermentacije mikromolekularnih ugljenih hidrata u zubnom plaku. Pod faktorom okoline podrazumeva se usna duplja koja okružuje zube i iz koje mikroorganizmi zadovoljavaju svoje metaboličke potrebe.Usna duplja sadrži pljuvačku, mikroorganizame i produkte njihovog metabolizma, izumrle ćelije i ostatake hrane. Za nastanak zubnog karijesa posebno je važno vreme zajedničkog delovanja pomenutih faktora. Ono treba da bude dovoljno dugo da omogući učešće svakog od tih činilaca.

Uloga pljuvačke u nastanku karijesa

Pljuvačka igra ključnu ulogu u zaštiti od karijesa jer osim enzimskog delovanja kojim započinje varenje ima i zaštitnu ulogu jer se mehaničkim ispiranjem usne duplje odstranjuju ostaci hrane i mikroorganizmi sa površine zuba i sluzokože usne duplje. Njene specifične obrambene sposobnosti omogućavaju serumski proteini, imunoglobulini, globulini, salivarni enzimi, a svojim puferskim kapacitetima pljuvačka neutrališe kiselost plaka i podstiče remineralizaciju. Kakvu će kiselost ( pH ) imati pljuvačka zavisi od prehrambenih i higijenskih navika, sastava mikroflore i količine sekrecije.Kod ljudi sa većim lučenjem pljuvačke manja je mogućnost nastanka karijesa.

Mikroskopski snimak zubnog plaka.

Dentalni plak je bezbojna lepljiva masa (biofilm) koja se stvara u usnoj duplji na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima i drugim protetskim nadoknadama.Akumulira se i u gingivalnom sulkusu i parodontalnom džepu. Plak se sastoji od velikog broja bakterija povezanih u mukopolisaharidni matriks i ne može se isprati, ali se može mehanički odstraniti zubnom četkicom. Njegova glavna osobina je prijanjanje (čak i za glatke površine zuba), a već nekoliko minuta nakon poliranja ponovo počinje da se stvara iz pljuvačke u obliku veoma tankog sloja koji oblaže zube. Plak je produkt razmnožavanja mikroorganizama i njihovog metabolizma. Obilniji je ako se uzima kašasta, mekana i lepljiva hrana bogata ugljenim hidratima( slatkiši, beli hleb ), dok tvrda i sveža hrana ( sveže voće i povrće, crni hleb ) svojom konzistencijom, ali i mehaničkim svojstvima, smanjuje stvaranje i nakupljanje dentalnog plaka. Stvaranje plaka je složen proces i odvija se u nekoliko faza. Prvo nastaje pelikula, prva stečena naslaga na zubima, prozirna glikoproteinska naslaga bez ćelija i bakterija, koja pokriva gleđ i zatvara njene pore i na taj način je mehanički štiti, a svojim proteinskim delom neutrališe kiseline. Pošto je stvorena pelikula, druga faza započinje naseljavanjem bakterija, a traje od nekoliko sati do dva dana. Naseljavaju se aerobne bakterije, vladaju aerobni uslovi jer je matriks plaka još dovoljno propustljiv za ulaz puferskih sistema iz pljuvačke i kiseonika. Od trećeg do sedmog dana traje treća faza nastanka dentalnog plaka, kada se izrazito povećava količina ekstracelularnih polisaharida koji povećavaju zapreminu plaka i smanjuju njegovu propustljivost.
U plak sada mogu da prodiru samo mali molekuli, kao saharoza, kojoj se pripisuje veliki kariogeni potencijal. Zbog manjka kiseonika vladaju anaerobni uslovi, u kojima su konačni proizvodi razgradnje saharoze, preko fruktoze i glukoze, pirogrožđana i mlečna kiselina. Vrednosti pH opada do kritičnih vrednosti od 5.2-5.4, nakon čega nastaje demineralizacija gleđi koja se manifestuje kao bela mrlja na zubima. Ovaj proces je reverzibilan. Pojačana kiselost u zrelom dentalnom plaku uzrokuje demineralizaciju kristala hidroksiapatita, pri čemu oni gube kalcijum i omogućuju brži prodor kiselih metabolita u dublje slojeve. Kiselina koja je nastala delovanjem bakterija može biti neutralisana pljuvačkom, na način da se na ispražnjena mesta nastala demineralizacijom, u kristalnu rešetku ugrađuju slobodni joni kalcijuma i fosfora iz pljuvačke. Taj proces se naziva remineralizacija. Ta dva procesa, demineralizacija i remineralizacija, se u prirodnoj karijesnoj leziji neprestano smenjuju i dopunjuju, a karijes zapravo napreduje kada je proces demineralizacije jači od procesa remineralizacije. Kako se karijes širi kroz zub?

Razvoj karijesa tokom vremena

Prvi vidljivi znak pojave karijesa je promena boje zuba na mestu nastanka kvara. To je karijes gleđi. U ovoj fazi površina zuba još uvek je neizmenjenog oblika.

Karijes gleđi



Ukoliko se karijes u ovoj fazi ne sanira procesima demineralizacije , bakterije naseljavaju demineralizovano mesto i napreduju ka dentinu pri čemu se formira lezija u vidu šupljine u zubu, odnosno nastaje karijes dentina. Pri tom postoji osetljivost zuba na toplo, hladno,slatko. Dijagnoza se potvrđuje pregledom i sondiranjem.

Karijes dentina



Ne lečenje zuba ni u ovoj fazi, za posledicu ima širenje infekcije na pulpu i razvijanje pulpitisa. Pulpitis je praćen jakim bolom koji se javlja spontano. Ukoliko se karijes ne zaustavi infekcija zahvata celu pulpu i kroz kanal korena se širi do periapikalnog tkiva pri čemu se razvija parodontitis apikalis.

Paradontitis apikalis

Od periapikalnog tkiva infekcija napreduje dalje kroz kost do mekog tkiva na površini kosti gde se formira submukozni apsces koji predstavlja jednu od komplikacija karijesa.Iz apscesa se gnoj drenira, bol nestaje i akutni parodontitis prelazi u hronični.
Nelečeni karijes, koji pored zuba zahvati i okolna tkiva i strukture se komplikuje akutnim i hroničnim komplikacijama karijesa(apscesi, granulomi, gangrene,ciste…

Kako se karijes leči?

Karijes treba sprečiti, ali ako se karijes razvije neophodno ga je lečiti. Redovnom i pravilnom oralnom higijenom,zdravom ishranom i redovnim kontrolama kod stomatologa uspešno se možemo izboriti sa karijesom. Mogućnost komplikacija i rizika će biti manja ako se leči površinski karijes gleđi, čije je lečenje brzo i bezbolno, nego duboki karijes dentina, koji zahteva duže, a nekada i bolnije lečenje.U slučaju komplikovanog karijesa, kada postoje simptomi nadražene pulpe,stomatolog će nastojati da sačuva vitalnu pulpu koristeći njenu protektivnu sposobnost, stimulacijom odontoblasta na novu dentinogenezu, pri čemu se stvara zaštitna barijera. Za takvo biološko lečenje zubne pulpe, preparatima kalcijum-hidroksida, se jednostavnije kaze da je “stavljen lek” u zub.
Kada se u zubnoj pulpi razvila totalna upala i pulpa se više ne može sačuvati, potrebno je pulpu učiniti neosetljivom da bi se upaljeno tkivo moglo odstraniti. Odstranjenje zubne pulpe ili pulpektomija je endodontski zahvat kojim se, ukoliko je potrebno, odstranjuje svo upaljeno pulpno tkivo iz endodontskog prostora, kako iz pulpne komore tako i iz korenskog kanala.

Pulpektomija



Nakon pulpektomije treba intrakanalnim instrumentima proširiti kanal korena i očistiti od ostataka pulpnog tkiva, krvi, bakterija , i na taj način kanal pripremiti za punjenje adekvatnim materijalima. Često se događa da u toku endodontskog tretmana već postoji infekcija periapikalnog područja. U tom slučaju se punjenjem korenskog kanala, kada je odstranjena opasnost širenja infekcije, očekuje da otporan organizam uz lokalnu odbranu nadvlada upalu apikalnog tkiva. Međutim, ponekad anatomska građa zuba i proširenost procesa ne omogućuju primenu standardnih metoda terapije, pa se preporučuje hirurško lečenje, resekcijom vrha korena - apikotomijom. Treba napomenuti da endodontski tretman nije uvijek jednako uspešan verovatno zbog različite reaktivnosti i zbog opšteg zdravstvenog stanja i starosti pacijenta.


Od prvih zubića do škole...

Hrana za Vaš lepši osmeh...

Kad kroz zube prostruji bol - zubobolja

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017