Skip Navigation Links
Uvod
Novosti
Prodaja
Prodavnica
Stručni članci
Članci
SoftverExpand Softver
UslugeExpand Usluge
Oprema
Materijali
Ordinacije
Stomatolog
Zanimljivosti
Forum
Kontakt
Linkovi
O nama

Dentalni implantati kruna moderne rekonstruktivne stomatologije



 


Najviše se preporučuju implantati od titanijuma ili legura, jer su mehanički prihvatljivi, neškodljivi i ne izazivaju reakciju odbacivanja stranog tela Uprkos napretku stomatološke protetike i stomatologije uopštee, standardne fiksne i mobilne proteze pokazuju brojne žvaćne, fonetičke, estetske i druge nedostatke. Sa aspekta tradicionalne stomatologije, mogućnosti protetskog zbrinjavanja bezubih pacijenata ograničene su i zavisne od anatomskih okolnosti u usnoj duplji, s obzirom na to da plan protetske terapije uglavnom zavisi od postojećih zuba (njihov broj, razmještaj i parodontološke vrednosti). Uz to, kliničko-tehničke mogućnosti plana terapije zavise i od stanja alveolarnih nastavaka (grebena) bezubih područja. S obzirom na te činjenice, radi redukovanja nedostataka standardne protetike i postizanja većega funkcijskog jedinstva proteza i stomatognatog sistema, u stomatologiji se sve više proučavaju i koriste implantati, koji otvaraju mogućnost da se protetski radovi, na zadovoljstvo pacijenata, isplaniraju drukčije i kvalitetnije.

Pažljiv odabir kandidata

Za uspešnost implanto-protetske rekonstrukcije i rehabilitacije presudni su pravilan odabir pacijenta, planiranje zahvata i odabir odgovarajućeg tipa implantata. Pri pregledu pacijenta kojem se namerava ugraditi implantat treba obratiti pažnju na niz važnih činjenica. Pregled pre hirurškog zahvata treba obuhvatiti anamnezu, pomnu i detaljnu procenu opšteg zdravstvenog stanja, trenutnii zdravstveni status, procenu stanja oralne higijene, pacijentovu motivisanost za zahvat i njegova očekivanja. Korisno je razmotriti i pacijentove navike, na primer pušenje, način žvakanja i eventualno konzumiranje alkohola, te utvrditi parodontološki status postojećih zuba i eventualne okluzijske anomalije kao što su kružni zagrižaj ili navike poput bruksizma (stiskanje i škripanje zubima).Klinički pregled usne duplje daje važne informacije o stanju mekog i koštanog tkiva na mestu planiranog implantološkog zahvata te njihovim dimenzijama. Klinički se ispituje koštana baza i alveolarni greben kako bi se utvrdilo imaju li potrebnu veličinu i tvrdoću za ugradnju implantata, budući da se implantati ugrađuju u viličnu kost na mestima gde nedostaju zubi, gde imitiraju zubni koren.


 
Delimično bezuba vilica


 
Delimično  bezuba vilica sa ugrađena dva implantata


 
Fiksno-protetskim radom (mostom) na implantatima sanirana je bezuba vilica


 
Delimičnom protezom (mobilnom) bez implantata sanirana je bezuba vilica

Dobar material implantata je preduslov oseointegracije

Materijali koji se koriste za izradu implantata pripadaju grupi aloplastičnih, tj. neživih materijala, koji se unose u biološku sredinu. Danas se najviše preporučuju i koriste implantati izrađeni od titanijuma ili njegovih legura, jer su mehanički vrlo prihvatljivi, potpuno neškodljivi i ne izazivaju reakciju odbacivanja stranog tela. Uz to, zahvaljujući sposobnosti vrlo brze oksidacije, podjednako dobro u suvoj i vlažnoj okolini, postaju bioreaktivni, pa se time stvaraju uslovi za oseointegraciju, tj. dobar odnos ugrađenog implantata i okolnoga koštanog tkiva. Naime, implantat mora biti u direktnom kontaktu s okolnom kosti koja je zdrava, čvrsta, zrela i normalno se pregrađuje. Da je oseointegracija postignuta, a implantacija uspela, potvrđuju rengenska slika i klinički pokazatelj - visoki perkutorni zvuk. Danas se u oko 70 posto slučajeva u svetu koriste cilindrični oblici implantata s navojem. U situacijama gde je teže dobiti primarnu stabilnost s cilindričnim oblikom, kao što su područja sa slabom koštanom mineralizacijom, koriste se anatomski implantati koničnog oblika. Površina implantata može biti glatka ili hrapava, s tim da se najčešće koriste implantati s hrapavom površinom, jer se hrapavošću površina implantata povećava za šest do deset puta, a proces oseointegracije ubrzava. 

Više mogućnosti implantološkog i protetskog zbrinjavanja pacijenta

Implantati se mogu ugraditi svim psihofizički zdravim osobama koje imaju dovoljno vilične kosti. Najčešće se ugrađuju u situacijama kad pacijent nema dovoljno zuba nosača za fiksne protetske nadoknade - mostove. Standardno je rešenje za takve pacijente izrada mobilne proteze. Implantati, međutim, nude mogućnost nadoknade upravo onih zuba koji nedostaju kako bi se mogao izraditi fiksna protetska nadoknada i tako izbeći nošenje mobilne proteze. Naravno da je to dodatni motiv, naručito za pacijente koji mobilne proteze teško ili nikako ne podnose. Potpuno bezubi pacijenti često imaju problema s nošenjem totalnih proteza. Implantati su u tim slučajevima posebno zahvalni jer služe za sidrenje (učvršćivanje) proteza, pri čemu nošenje, naručito donjih proteza, postaje znatno sigurnije, a žvakanje kvalitetnije. Osim u tim situacijama, dentalni implantati ugrađuju se i kad nedostaje samo jedan zub u zubnom nizu. Tada je najčešće reč o nedostatku prednjeg zuba ili se implantacijom nadoknađuje zub izgubljen zbog traume. Ponekad se zbog gubitka jednog zuba implantacijom želi izbeći preparacija zdravih susednih zuba (brušenje) i izrada fiksne protetske nadoknade.

I implantat ima vek trajanja

Što se tiče veka trajanja dentalnog implantata, važno je napomenuti da je dentalna implantologija timski rad u kojem učestvuju oralni hirurg, protetičar, zubni tehničar i, naravno, pacijent. Drugim rečima, sve karike u tom lancu moraju besprekorno funkcionisati ako želimo dugovečan dentalni implantat. Ipak, ništa nije večno, pa tako ni implantat. Ali ne zbog dizajna ili materijala od kojeg je izrađen, nego zato što je usađen u živo koštano tkivo koje se neprestano obnavlja i pregrađuje, ali i nužno stari i smanjuje koštani volumen (atrofira, nestaje). Međutim, poznato je i da je gubitak koštane mase još veći ako je koštano tkivo izvan funkcije (gubitak zuba) ili ako je preopterećeno. Kako bi se to izbeglo, implanto-protetski rad treba brižljivo isplanirati i izraditi. S druge strane, implantat nema zaštitu kao prirodni zub, koji ima parodontalni ligament (kojim je zub vezan uz kost) kao prepreku prodoru bakterija prema zubnom korenu. Zato je upravo brižljiva oralna higijena u stvari zaštita implantata kako se ne bi razvio periimplantitis (upala mekih i tvrdih tkiva oko implantata). Dentalne implantate možemo proglasiti uspešnim ako 85-90 posto ugrađenih implantata preživi 10 godina. Neuspesi su vezani uz loše planiranje, neodgovarajuću hiruršku tehniku, nepovoljne anatomske uslove, nekorektnu protetsku suprastrukturu, pogrešan odabir pacijenta i lošu oralnu higijenu.Važno je istaknuti da su dentalni implantati dokazano dobro rešenje, pogotovo ako se poštuju svi kriterijumi za njihovo korišćenje. Još uvek predstavljaju izazovnu terapijsku mogućnost koja pruža radost terapeutu i pacijentu. Od neprocenjive su koristi, dobrodošli, potrebni i provereno sigurni.
 


Od prvih zubića do škole...

Hrana za Vaš lepši osmeh...

Kad kroz zube prostruji bol - zubobolja

Skip Navigation Links
Copyright Medical Software Team IT Solutions and Services © 2017