Učestalost preosetljivosti u obrnuto proporcionalnom je odnosu s plak indeksom, što jasno upućuje na povezanost sa pranjem zuba Bol je zaštitni mehanizam tela. Pojavljuje se prilikom bilo kakvog oštećenja tkiva i podstiče na reakciju i uklanjanje nadražaja. Preosetljivost zuba (dentinska preosetljivost) je patološko, izuzetno bolno i često stanje u stomatologiji. Naime, kad je dentin (unutrašnji sloj zuba) otkriven, odnosno kad je uklonjen spoljni sloj zuba ili cementa, preosetljivost se subjektivno definiše kao nagli bol izazvan spoljnom iritacijom. Receptore za bol pobuđuju tri različite vrste nadražaja, mehanički, toplotni i hemijski. Prema vrsti, dentinski bol naziva se još i brzi bol, oštar, bockajući, akutni ili bol poput struje. Taj kratkotrajni oblik bola osećamo kad instrumentom ili noktom prelazimo po vitalnom dentinu. Dentinska preosetljivost zahvata sve starosne kategorije, i taj problem se u proseku javlja u 40 posto odraslih osoba. Međutim, i pored tako visokog postotka, malo ljudi potraži profesionalnu pomoć kod svog stomatologa. Što se tiče dobi, utvrđeno je da je taj problem najviše zastupljen između 30 i 40 godina, s tim da učestalost raste sa starenjem. Kad je posredi distribucija po polu, žene su češće zahvaćene od muškaraca. Predisponirani zubi su očnjaci i prvi pretkutnjaci, zatim incizivi (sekutići) i drugi pretkutnjaci, te na kraju kutnjaci. Predilekcijska mesta su uglavnom spoljna trećina zuba uz zubno meso. Zanimljivo je da je pojavnost preosetljivosti u obrnuto proporcionalnom odnosu s plak indeksom, što jasno upućuje na povezanost sa pranjem zuba. S obzirom na to da je dokazano kako je oralna higijena na nešto višem nivou kod ženskog pola, očito je zašto je kod žena taj problem i više zastupljen. Međutim, jedino što ostaje paradoks jeste činjenica da je leva strana češće zahvaćena, nezavisno od toga da li je osoba dešnjak ili levak.
Kako postupati
U slučaju da se pacijent žali na bilo koji oblik bolnih senzacija, treba uzeti detaljnu stomatološku anamnezu s naglaskom na sledeće:
• priroda bola (oštra, tupa, pulsirajuća)
• broj osetljivih zuba i podatak da li uvek isti zub boli
• bolna lokalizacija na zubu
• intenzitet bola i promene intenziteta (pojačava li se intenzitet bola, smanjuje ili se ne menja)
• na koji se stimulans javlja bol
• koliko se učestalo pojavljuje i koliko traju pojedine epizode bola
• obratiti pažnju da li je na pojedinom zubu bilo kakvih restorativnih ili parodontoloških zahvata, na to kakva je ishrana i oralna higijena, te da li su zubi izbeljivani.
Nakon detaljne anamneze sledi klinički pregled pacijenta tokom koga treba obratiti pažnju na sledeće:
• izaziva li pregled sondom (stomatološki instrument s nastavkom poput igle) bol i može li se ona lokalizovati na određenom delu zuba
• je li zub osetljiv na hladni vazduh
• je li zub osetljiv na perkusiju (kuckanje)
• postoji li preosetljivost na žvakanje
• koliko je dugo zub bolan nakon delovanja stimulansa
• vidi li se neka promena na rtg snimku
• je li dentin eksponiran (otkriven), tj. postoji li povlačenje zubnog mesa
• postoje li frakture zuba ili bruksizam (škripanje zuba).
Nameće se pitanje...
Pitanje koje se u tom slučaju nameće je: "Zbog čega se uopšte javlja preosetljivost dentina?" Naime, dentin je preosetljiv zbog njegovog otkrivanja i otvaranja dentinskih kanalića. Često se kao razlog preosetljivosti dentina navodi nepravilno, neprimereno pranje zuba, koje vodi u nastanak klinastih defekata, zatim različita oboljenja parodonta, erozije, abrazije, plak, ponovljene kiretaže i hirurški zahvati, kao i sam proces starenja. Ne sme se zaboraviti ni gingivalna recesija (neupalno povlačenje zubnog mesa). Čak 75 - 95 posto parodontoloških pacijenata pati od dentinske preosetljivosti. Uzročna povezanost tog stanja poprilično je heterogena - od prejakih sila prilikom pranja zuba do trauma, hirurških i nehirurških parodontoloških zahvata itd. Razvoju gingivalne recesije naručito su skloni gornji očnjaci zbog specifične lokalizacije u polueliptičnom gornjem zubnom nizu koji ih "ugrožava" prilikom pranja zuba.
Reverzibilni i ireverzibilni postupci
Terapijski postupci u slučaju dentinske preosetljivosti mogu se podeliti na reverzibilne i ireverzibilne. Preosjetljivost dentina može se smanjiti prirodnim postupcima, npr. raznim pastama za desenzibilizaciju te fluoridnim gelovima. A u kliničkoj praksi često se koriste i adhezivi, koji polimerizacijom stvaraju zaštitnu barijeru u području eksponiranog dentina. Međutim, glavni je nedostatak toga što ih pacijent već nakon nekoliko dana pranjem zuba ukloni. Kod većih oštećenja u obzir dolazi restorativni zahvat kompozitnim materijalima. Drugim rečima, nastali defekt na zubu, gde se javljaju bolne senzacije, prekrije se klasičnom kompozitnim ispunom (plombom) i tako se bol velikim delom ublaži ili čak potpuno nestane. Hirurške korekcije su indikovane u slučaju gingivalne recesije kao uzroka, a sastoje se u prekrivanju korena transplatatom vezivnog tkiva.Prekrivanje korena nije 100 posto uspešno u suzbijanju dentinske preosetljivosti, pa "preostalu" preosetljivost često treba tretirati nekim od reverzibilnih terapijskih postupaka. Pacijentu, naime, treba skrenuti pažnju na to da je potrebna visok stepen oralne higijene kako bi se sprečilo nastajanje plaka, koji može prouzrokovati komplikacije s parodontom i tako ubrzati povlačenje zubnog mesa. Zato bi promena pacijentovih navika i isključivanje predisponirajućih činjenica trebali biti od primarnog značenja. Međutim, premda dentinska preosetljivost danas više nije enigma, preostaju nam još mnoga istraživanja uzročnih činioca, načina prevencije i terapije navedenoga neugodnog stanja.